Истина о чоколади

Вест која би највероватније обрадовала свакога гласи да чоколада може бити корисна чак и за особе са одређеним здравственим проблемима.
Спроведена су истраживања која показују да чоколада има и здрава својства:
у одређеним околностима
за нека здравствена стања
одређене врсте чоколаде
одређене количине
Недавно истраживање указује на то да већа количина чоколаде може бити повезана са смањењем ризика од срчаних обољења за око трећину.
Међутим, аутори истраживања су нагласили да резултате треба прихватити са опрезом, јер превелика количина комерцијално доступних чоколада може бити и штетна по здравље срца.
Друго истраживање се бавило садржајем антиоксиданата у чоколади. Иако је и оно имало позитивне резултате, очигледно је да превише чоколаде садржи доста засићених масти. То за некога ко има висок холестерол није добро за срце.
Стручњаци кажу да умерена количина никоме неће нашкодити, али да треба водити рачуна о општој равнотежи.
Они су такође проценили да је највећи унос чоколадних посластица у време новогодишњих, божићних и других празника и да просечна особа тада унесе и до 6.000 калорија дневно, што је знатно више од препоручене количине од 2.000 калорија за жене и 2.500 за мушкарце. 
Чоколада у бројкама 
Хранљиви састав чоколаде варира у зависности од врсте, као и од тога да ли она има остале састојке, као што су суво воће, лешник, карамел или друго пуњење.
Сто грама црне чоколаде може да садржи:
86% какао масе – 567 калорија, 9,7 грама протеина, 19 грама угљених хидрата, 50,2 грама масти.
70% какао масе – 561 калорија, 8 грама протеина, 31 грам угљених хидрата, 45 грама масти.
64% какао масе – 521 калорија, 8 грама протеина, 39 грама угљених хидрата, 37 грама масти.
Сто грама млечне чоколаде садржи:

• 567 калорија, 6,7 грама протеина, 51 грам угљених хидрата, 37,3 грама масти.
  Сто грама беле чоколаде садржи:
  543 калорија, 8 грама протеина, 58,3 грама угљених хидрата, 30,9 грама масти.
  Пет најчешћих митова и чињенице
  Црна чоколада садржи мање калорија од млечне – нетачно. Обе врсте чоколаде садрже отприлике исту количину калорија, што износи око 550. Многи људи погрешно верују да је црна чоколада здравија, али то зависи од ваших преференција. За коју год чоколаду да се одлучите, важна је контрола количине.
  Поставите себи лимит од једног реда или 4 коцкице чоколаде дневно. 
  Од чоколаде се добијају акне – нетачно. Нема адекватних доказа да подрже ово веровање. Неке особе сматрају да су осетљивије на чоколаду и да се то одражава на здравље њихове коже, тако да због тога избегавају чоколаду. 
  Чоколада је узрочник мигрене – нетачно. Чоколада садржи мале количине тирамина и фенилетиламина, аминокиселина из протеина у чоколади, које могу да изазову мигрену. Такође нема ни довољно доказа да то може учинити количина која се налази у чоколади. 
  Чоколада гоји – тачно и нетачно. Све зависи од тога колико једете. Ако једете више од једног реда чоколаде, уз уобичајени дневни унос калорија, онда то може значити превише калорија дневно, а самим тим може довести и до гојења. Међутим, као део здраве и уравнотежене исхране и препоручене дозе вежбања, од чоколаде се нећете угојити. 
  Особе са дијабетесом не могу да једу чоколаду – нетачно. Мит о избегавању чоколаде ако имате дијабетес већ је застарео. Тачно је да чоколада садржи угљене хидрате, који када се претворе у глукозу, могу подићи ниво глукозе у крви. Међутим, ако добро контролишете ниво глукозе у крви и не узимате превелике количине угљених хидрата у једном оброку, онда то значи да не постоји разлог због којег не можете повремено јести чоколаду као посластицу, као и оне особе које немају дијабетес.